Шах су у Селенчу, као и друге спортове, донели млади - ђаци или матуранти по повратку у село. Међутим, не зна се име човека који је у Селенчи први „премештао фигуре по црно-белој табли од 64 поља“. Активност овог клуба почела је у оквиру Културно-просветног друштва „Јан Колар“ а то нам могу потврдити и најстарији позоришни аматери. Управо су се они пре проби за столом забављали играњем шаха, картањем и сл. Овде треба рећи да је шах веома интересантна и привлачна игра, која нуди безброј могућих комбинација и просто опија играче. Немогуће је одиграти две исте партије а то играче подстиче на игру. Временом је интересовање расло и група заљубљеника у ову стару кинеску игру одлучила је да оснује шаховски клуб. Најпре је то била секција Културно-просветног друштва „Јан Колар“.
Оснивачки састанак новог клуба одржан је 1. марта 1951. На састанку новог клуба учествовало је 17 ентузијаста: Јозеф Кања, Адам Года, Јан Сљука, Павел Добош, Павел Частван, Павел Цехмајстер, Јан Раго, Павел Раго, Јурај Павлов, Михал Пољак, Павел Шефчик, Михал Чапеља, Јан Павлов, Павел Склабински, Јурај Шимоњи, Павел Липтак, Јан Боћански. На почетку састанка Јозеф Кања, тадашњи шаховски референт Културно-просветног друштва „Јан Колар“, прочитао је реферат о интересовању за шах у Селенчи и о потреби оснивања клуба, који би организавано деловао на даљем развоју и ширењу ове интелектуалне игре. Управо ова функција Јозефа Кање потврђује да се шах играо у оквиру споменутог друштва и да се о осивању посебне секције [клуба] и пре размишљало. На оснивачком састанку присутни су усвојили правила понашања чланова и начин организовања клуба. На основу њих можемо констатовати каква се важност придавала правим вредностима, које пружа свако организовано бављење спортом. Те вредности су „унапређење шаховске игре, развој интелектуалних способности које шах развија у човеку, као што су: пријатељство, дисциплинованост, борбеност, хладнокрвност, логичко мишљење, истрајност, тачност и скромност“ [Правила шаховског клуба из 1951. године, чл. 4] То су била прва писана правила, камен темељац будућег постојања шаховске игре у Селенчи.
Шаховски клуб је добио име Јаношик по Јурају Јаношику, словачком хајдуку као сећање на стари завичај. На овом су састанку изабрали управни одбор и поделили задужења. Управо из споменутог правилника можемо видети степен организованости из ког би и данашњи клубови могли да науче о конструктивним решењима у организацији.
Шаховски клуб је 1998. променио име и сада се зове Шаховски клуб Селенча. Такмичи се у Међуопштинској лиги Јужна Бачка – запад, у којој се налази још девет тимова. С обзиром на стални прираштај позитивних младих снага, сматра се да је управо овај клуб најперспективнији и да је могуће његово напредовање у вишу.
Посебно се могу истаћи два члана, који последњих годна носе највеће бреме активности и који су својим квалитетом заслужили највише титуле међу Селенчанима [кандидати за шаховског мајстора] То су Јан Мандач и Павел Пецњик ст.
